Pretraga 
2017. Naslovna Kontakt Narudžbenica
Administracija
  Edicije
  Novosti
Brojevi telefona izdavačke kuće IGAM: 011/25 27 356, 064/16 51 611, 064/12 26 063... >
  Mailing lista
Unesite svoj email kako biste dobijali najnovije informacije u vezi s izdanjima IGAM
 
 
Untitled Document
DOKUMENT
 
Kliknite ovde za narudžbenicu
Jelena Guskova
ISTORIJA JUGOSLOVENSKE KRIZE 1990-2000, I i II
ISBN (I) 86-83927-06-7, (II) 86-83927-07-5
476, 518  strana
format:  13.50 x 20.00 cm
latinica, meki povez, šiveno
Knjiga istoričara Jelene Guskove (1.000 stranica, u dve sveske) do sada je najobuhvatniji pregled zbivanja u bivšoj Jugoslaviji od prvih višestranačkih izbora 1990. do bombardovanja Srbije i Crne Gore i krize na Kosovu i Metohiji. Guskova je rukovodilac Instituta za savremenu istoriju Balkana pri Ruskoj akademiji nauka, 1994. radila je kao ekspert u štabu Ujedinjenih nacija u Zagrebu, a 2003. pojavila se i pred tribunalom u Hagu kao ekspert-svedok u odbrani generala Stanislava Galića.

Guskova nije tek trezveni istoričar posmatrač, već i učesnik i svedok. Evo, na kakav način svedoči o događajima u kojima je učestvovala.

„…Pisac ovih redova pozvan je u svojstvu eksperta na zasedanje Komiteta za međunarodne odnose Vrhovnog sovjeta kada su razmatrani razlozi zbog kojih se Rusija priključila međunarodnim sankcijama protiv Srbije i Crne Gore… Zasedanje je bilo potpuno zatvoreno, nije dozvoljeno da se prave beleške… Kozirjev je pokušavao da objasni zašto se Rusija priključila sankcijama, kazao je kako nije imao vremena za iznošenje ovog pitanja pred parlament. Govorio je neuverljivo, bez ozbiljnih argumenata. Njegova razmišljanja vrtela su se otprilike oko toga da je Rusija izgubila strpljenje; da Beograd ne želi da sluša dobre savete, pa je time sebe diskreditovao; da Srbi ne mogu da se suprotstavljaju celom svetu; da Rusija kao velika sila ne može da ostane po strani u odnosu na postupke vodećih zemalja sveta, već da mora da ih podržava i da svojom saglasnošću jača ulogu Saveta bezbednosti; da taktika Ministarstva inostranih poslova donosi uspeh; da ne treba biti opozicija Savetu bezbednosti, pošto bi to dovelo u pitanje dobre odnose Rusije sa Zapadom. Poslanici su negodovali zbog stavova ruskog ministra, replicirali i stavljali primedbe čak i dok je govorio. Poslanik V. Sebastjanov, inače ruski kosmonaut, viknuo je snažno i neobično oštro: Vi ste razbili kristalnu vazu! – Kakvu?, pitao je Kozirjev u nedoumici, prekinuvši svoje izlaganje. Sledio je odgovor jednostavan: Vekovno prijateljstvo srpskog i ruskog naroda!”

„...Srbe u Bosni i Hercegovini mnogi uopšte nisu shvatali. Naročito, izgleda, oni koji su hitali da 'uglave' mir u toj bivšoj jugoslovenskoj republici. Sabravši se iz belog sveta, činovnici, diplomate i vojni zvaničnici nisu mogli da shvate krajnje odsustvo pragmatizma kod 'tih čudnih bosanskih Srba' – ne predaju se, ne pristaju na uslove koji bi im mogli odgovarati, sve vreme pozivaju se na istoriju čime zapadne sagovornike dovode do ludila. Ponosni su i kada za to nema osnova, naivni i lakoverni, lako ih je prevariti, ali ih je nemoguće pobediti. Čestiti, dobroćudni, beskrajno tvrdoglavi. Opasno je terati ih da nešto čine pod prisilom: što više na njih vršiš pritisak, utoliko izazivaš snažniji otpor. Sa Srbima je lako živeti, ali je teško ratovati. Spremni su da umru za sopstvenu državu. Jedan japanski novinar, koristeći se Japancima znanim poređenjima, ovako je opisao Srbe u Bosni: Srbin – to je samuraj koji je ostao bez gospodara. Kreće se usamljen, gladan i ućutkan, ali uvek sa čačkalicom u ustima – kako niko ne bi slučajno pomislio da je gladan.”
 
Kliknite ovde za vrh strane / Kliknite ovde za štampanje strane / Kliknite ovde za narudžbenicu
© 2004 IGAM Beograd. Sva prava zadržana.