Pretraga 
2017. Naslovna Kontakt Narudžbenica
Administracija
  Edicije
  Novosti
Brojevi telefona izdavačke kuće IGAM: 011/25 27 356, 064/16 51 611, 064/12 26 063... >
  Mailing lista
Unesite svoj email kako biste dobijali najnovije informacije u vezi s izdanjima IGAM
 
 
Untitled Document
DOKUMENT
 
Kliknite ovde za narudžbenicu
Konstantin Nikiforov
IZMEĐU KREMLJA I REPUBLIKE SRPSKE
rasprodato
Konstantin Nikiforov je istoričar po struci, u vreme kulminacije jugoslovenske krize bio je angažovan u Kremlju, u odeljenju za Štampu ruskog predsednika Borisa Jeljcina i to iskustvo je u izvesnoj meri preneo na stranice ove svoje knjige. Pre ove, na srpskom jeziku je 1995. štampana njegova studija Srbija sredinom XIX veka – početak aktivnosti na ujedinjavanju srpskih zemalja. Reč je o monografiji posvećenoj 150'oj godišnjici prvog formulisanja spoljnopolitičkog programa u Srbiji, usmerenog na ujedinjenje srpskih zemalja. Bez analize tih pitanja, smatra Nikiforov, nije moguće razumeti čitav dalji tok srpske istorije, niti utvrditi uzroke potonje krize.

Tema knjige Između Kremlja i Republike Srpske (prevod sa ruskog Mira Toholj) jeste ruska balkanska politika devedesetih godina dvadesetog veka, sagledana instinktom istoričara sa svoje bolje, ali, nažalost, nerealizovane strane. Teško da knjiga na srpskom jeziku može imati ravnodušnih čitalaca, budući da se svako od Srba oseća pozvanim da komparira valjanost i snagu argumenata na jednoj strani „praktikovanog” modela (Jeljcin i Kozirjev) i, na drugoj strani, „alternativnog” modela (službe bezbednosti i analitičari) ruske spoljne politike prema Jugoslaviji, naročito prema „bosanskim Srbima” u datom trenutku. Ali, bez obzira da li se čitalac priklanja „praktičarima” ili „alternativcima”, valja imati na umu da je ruska spoljna politika, pa možda i ona koja je vođena u samoj Rusiji, bila „uzurpirana” od jednog dela vlasti, odnosno da je vođena protivno volji ruskog naroda i ruskog javnog mnenja. Zato o tom narodu i o tom mnenju, uprkos činjenici da se još jednom u istoriji dogodilo „da su nas Rusi napustili kada nam je bilo najteže”, ne može da se razmišlja na osnovu držanja ruskih diplomata u periodu novije balkanske krize, jer osnovna namera knjige i jeste da se, pre svega, ruskom narodu ukaže na „rusku grešku”.
 
Kliknite ovde za vrh strane / Kliknite ovde za štampanje strane / Kliknite ovde za narudžbenicu
© 2004 IGAM Beograd. Sva prava zadržana.