Pretraga 
2017. Naslovna Kontakt Narudžbenica
Administracija
  Edicije
  Novosti
Brojevi telefona izdavačke kuće IGAM: 011/25 27 356, 064/16 51 611, 064/12 26 063... >
  Mailing lista
Unesite svoj email kako biste dobijali najnovije informacije u vezi s izdanjima IGAM
 
 
Untitled Document
DOKUMENT
 
Kliknite ovde za narudžbenicu
Miroslav Toholj
„SVETI RATNICI” I RAT U BiH
rasprodato
143  strana
format:  13.50 x 20.00 cm
Knjiga o mudžahedinima i „Al kaidi” u građanskom ratu u Bosni i Hercegovini, samo je jedno od uvodnih poglavlja Toholjeve (1957) poznate Crne knjige (Svetigora, Cetinje, 2000), izdvojeno i dvojezično štampano nakon vazdušnih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine.

Tokom rata u Bosni i Hercegovini Toholj je vršio funkciju ministra informacija u Vladi Republike Srpske.

Autor ukazuje da su mudžahedini iz Avganistana, Saudijske Arabije, Indonezije, Emirata, Bruneja, Alžira, Irana, i drugih islamskih zemalja stizali u Bosnu, kao i oružje za vojsku Alije Izetbegovića, uz saglasnost i pomoć američkih tajnih službi pod administracijom Bila Klintona. Najveća koncentracija beležena je u srednjoj Bosni, svrstani su najpre u posebni bataljon „Al mudžahid”, a kasnije i u nekoliko brigada. Osnivali su i rukovodili specijalnim kampovima za obuku domaćih muslimanskih boraca, neki od njih odlikovani su najvišim bosanskim vojnim odlikovanjima, gotovo svi su zbog zasluga stekli bosansko državljanstvo. Počinili su zastrašujuća zverstva nas srpskim civilima i zarobljenim borcima Vojske Republike Srpske koji su se prvi u svetu suprotstavili ovoj organizovanoj globalnoj pošasti. Svet tome nije verovao, činjenice su odbacivane kao „srpska propaganda”, sve do podmuklog napada na američke gradove.

Često su menjali imena – navodili su izvori – jedno je obavezno ratno: Sulejman, Muhamed, Ibrahim, Hamza, Haris ili Mustafa. Ovi istočnjački „psi rata” stanovali su na ratištima, u kampovima za obuku i kasarnama, iščekujući preseljenje u zagrljaj Alahu. Fanatični su u borbi, delovali su u manjim grupama, bez klasične vojne organizacije, a svi su bespogovorno poštovali zapoved emira; samo u opsežnijim ofanzivnim akcijama delovali su sinhronizovano s ostalim jedinicama, ali i tada su se koristili sopstvenim sistemom veza i razgovarali na arapskom.

Na neprijatelja su kidisali iznenada koristeći se uglavnom hladnim oružjem, sabljom, nožem ili žicom za davljenje. Jednim udarcem noža usmrtili bi protivnika, nad zarobljenicima bi provodili obredno klanje, a za sticanje takve veštine neophodna je dugotrajna i sistematična obuka kao i zastrašujuće iskustvo u zločinu.
 
Kliknite ovde za vrh strane / Kliknite ovde za štampanje strane / Kliknite ovde za narudžbenicu
© 2004 IGAM Beograd. Sva prava zadržana.